Iz veka u vek – 98. rođendan Radio Beograda
Iz veka u vek – 98. rođendan Radio Beograda
Samo dve godine manje od jednog veka – Radio Beograd slavi 98 godina postojanja. Arhivsko blago, moderan i kvalitetan program, najsavremenija studijska oprema i digitalizovana produkcija, čine ga i dalje najuticajnijim radijom na Balkanu. Ove godine godišnjica će se obeležiti pod sloganom „Iz veka u vek“.
Pre 98 godina, kao najstariji elektronski medij na Balkanu, Radio Beograd je bio sam u etru. Danas, u konkurenciji 334 radio stanice u Srbiji, prema svim istraživanjima slušanosti, Radio Beograd ima zavidnu slušanost i nalazi se u samom vrhu.
a će se obeležiti pod sloganom „Iz veka u vek“.
Pre 98 godina, kao najstariji elektronski medij na Balkanu, Radio Beograd je bio sam u etru. Danas, u konkurenciji 334 radio stanice u Srbiji, prema svim istraživanjima slušanosti, Radio Beograd ima zavidnu slušanost i nalazi se u samom vrhu.
Razgovor Bojane Marković sa Milanom Nedićem
Prva radio stanica nastala je 1921. godine u Pitsburgu. Ove godine je Bi-Bi-Si obeležio sto godina od početka svoje radiodifuzije. Mi 1. oktobra obeležavamo 98 godina, a nastali smo istog dana kada i Radio Beč. Redovni program je krenuo 1929. u Kraljevini Jugoslaviji. Jelena Bilbija je prvi put rekla‚ „Ovde Radio Beograd“, podseća Milan Nedić, direktor Radio Beograda.
U aprilskom ratu, 6. aprila 1941. godine Radio Beograd koji se nalazio u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti je bio bombardovan, a tokom Drugog svetskog rata je prestao sa radom i bio je nemački radio na kome je puštana pesma Lili Marlen koju su nemački vojnici na frontu voleli da slušaju.
Posle oslobođenja, 10. novembra 1944. Jelena Bilbija je ponovo, uz zvuke Internacionale, izgovorila „Ovde Radio Beograd“.
„Zlatno doba Radija su pedesete, šezdesete, sedamdesete i delimično i osamdesete godine, a moram da kažem da je to i zlatno doba muzike. U to doba su nastajali i pop i rok sastavi, i narodna muzika i sve ono čega, moram da kažem, danas nema“, dodaje Nedić.
Radio se uspešno prilagođavao promenama
Radio Beograd je bio prozor u svet, zajedno sa televizijom koja je nastajala. Radio Beograd se svima prilagođavao, i televiziji, i internetu, a sada mu predstoji da se prilagodi i 5G mreži koja će biti uvedena, i veštačkoj inteligenciji.
„Međutim od tih 334 radio stanica to su uglavnom kompjuteri, plej liste sa aplikacijama i reklamama, ali to nisu prave radio stanice, jer radio, kao i televiziju čine ljudi, i u tom kontekstu Radio Beograd je danas čak avangarda, upravo zato što je sprečio tu surovost tehnološkog napretka i surovost u poslovanju i uspeo da zadrži i dečji program, i dramski program, i program kulture, informativni program, kvalitetan muzički program, i sve moguće programe koji u suštini radio čine radijom“, naglašava Milan Nedić.
Prvi program Radio Beograda je opšti program, Drugi program je program kulture. Treći naučnih i teorijskih rasprava, 202 je program muzike, a postoje i četiri tematska kanala kako bi nekih 60 ili 70 hiljada sati programa koji postoji u fonoteci plasirao svojim slušaocima, dodaje direktor Radio Beograda.
Tematski radijski kanali, koje slušaoci prate preko platforme RTS Planeta, programi su koji su u eri interneta i modernih tehnologija dobro prihvaćeni, a mnogi su prokomentarisali da, „kao da postoje oduvek“. U planu je i peti kanal, kanal džez muzike u saradnji sa Muzičkom produkcijom RTS-a i do kraja godine se očekuje da krene i kanal „Džezer“.
Održati kvalitet, povećati slušanost
U planu je i aplikacija za mobilne telefone kako bi se približili mlađoj ciljnoj grupi, a trenutno je Radio Beograd najslušaniji u ciljnoj grupi starijih od 50 godina. Organizacijom pojedinih događaja nastoji se da se uspostevi dvosmerna komunikacija sa slušaocima.
„Radio Beograd je potpuno digitalizovan i moderan medij, možemo da idemo i da se ne postidimo ni pred EBU-om ili bilo kojim javnim radijskim medijskim servisom u Evropi, ali moramo i da se prilagođavamo, ali i da zadržimo kvalitet i povećamo slušanost, što je danas veoma teško“, ističe gost Jutarnjeg programa.
Pokrivenost mreže predajnika nije sjajna. Dobre predajnike Radio Beograd ima na Avali, Čotu i Ovčaru. U saradnji sa Vladom Srbije i ugovorom između RTS-a i Emisione tehnike dobijeno je još pet predajnika – Subotica, Crni vrh kod Jagodine, Kopaonik jer se program Radio Beograda nije čuo na Kosovu i Metohiji, Jastrebac i Besna kobila. Ovi predajnici su povećali čujnost programa Radio Beograda, a time i slušanost.
„Nadam se da će još tridesetak predajnika koja su još od 1999, od NATO bombardovanja, reparirani, biti takođe promenjeni i da će i čujnost, i slušanost, i kvalitet programa Radio Beograda onda doći do pravog izražaja“, navodi Nedić.
Rođendanska svečanost u Studiju 6
Danas u podne biće održana svečanost povodom 98. rođendana Radio Beograda, u čuvenom Studiju 6, na kojoj će biti dodeljene nagrade „Zlatni mikrofon“ zaslužnim pojedincima za višegodišnji rad, stvaralaštvo, doprinos kvalitetu i slušanosti programa, kao i studentske nagrade „Neda Depolo“, koje program kulture i umetnosti Radio Beograd 2 već 17 godina dodeljuje za kreativni doprinos radio-izrazu.
Dva posebna priznanja „Zlatni mikrofon“ će biti dodeljena Radetu Radivojeviću, kompozitoru, dugogodišnjem muzičkom uredniku Radio Beograda. Zatim dr Srđi Jankoviću koji se pojavljivao tokom pandemije na programima Radio Beograda, a na Drugom programu imao emisiju Solaris. Nagrada će biti dodeljena i Ivani Neimarević sa Trećeg programa, inženjeru Draganu Miljkoviću i Miroslavu Vojvodiću, uredniku i voditelju emisije Novosti dana, najslušanije emisije od svih programa radija.
Prvu nagradu „Neda Depolo“ osvojio je David Atanacković, student prve godine doktorskih akademskih studija Fakulteta muzičke umetnosti, drugu nagradu, Ana Jovanović i treću nagradu, Luka Latinčić.
Izazovi budućnosti
Što se tiče budućnosti, radio neće postati televizija, ali će morati da ima i grafiku, fotografiju, kraći video zapis da bi išao u susret potrebama ljudi, da bi ih informisao, zabavio, omogućio da čuju kredibilne informacije, informacije iz kulture, da čuju lep govor, izuzetno kvalitetnu muziku, prenose koncerata iz Metropolitena, Karnegi hola.
„Za stoti rođendan pretpostavljam da će to biti jedna veća svečanost nego danas“, zaključuje Milan Nedić, direktor Radio Beograda.
